Kada se preduzetništvo posmatra kroz brojke, lako je prevideti ono najvažnije – ljude. Upravo je iz jedne vrlo lične potrebe nastao Klub preduzetnica, danas jedna od uticajnijih regionalnih zajednica za osnaživanje žena u biznisu. Njegova osnivačica, Jovana Šipčić, razume ono što statistike ne pokazuju: da su podrška, vidljivost i ekonomska nezavisnost ključne ne samo za rast biznisa, već i za društvenu promenu. U zemlji u kojoj su podaci o nasilju nad ženama alarmantni, ona jasno ističe da svaka preduzetnica nosi deo tihe, ali moćne revolucije. U intervjuu koji sledi, Jovana Šipćič nam govori o balansiranju privatnog i poslovnog života, o neuspehu kao neizbežnom delu puta, o autentičnom brendiranju, kao i o planovima za budućnost Kluba i nove platforme — Mamasfere.
Da li možeš da nam ispričaš kako si došla do ideje da osnuješ Klub i platformu za preduzetnice? Da li je pokretanje Kluba preduzetnica bio samo nastavak karijere ili je nešto drugo bilo pokretač čitave priče?
Klub nije nastao iz ambicije, nego iz potrebe. Prvo moje, a onda i stotine žena koje sam srela. U jednom trenutku sam shvatila da preduzetništvo, iako deluje usamljeno, ne mora da bude takvo. Htela sam da napravim prostor gde ćemo moći da delimo iskustva, da se razumemo bez objašnjavanja i da svaka žena oseti da njen glas vredi. Klub je zapravo postao pokret, jer nije nastao zbog karijere, nego zbog potrebe da promenimo način na koji žene u biznisu rastu zajedno.
U svetu biznisa često se govori o strategiji i brojevima, ali ti u svom radu jasno pokazuješ važnost zajednice i energije. Kako uspevaš da spojiš „hladnu“ stranu preduzetništva sa toplinom i „dušom“ koju donosi sam Klub preduzetnica?
Ne verujem da je preduzetništvo hladno – naprotiv. Za mene je ono živo, toplo i ljudsko, jer nosi deo nas samih u svemu što radimo. Preduzetništvo je mnogo više od pukog vođenja posla. To je spoj ambicije, snova i strasti, u kojem su emocije često ključni pokretač. Kada pokrećemo sopstveni biznis, unosimo sebe u svaki detalj – u ideje, odluke, pa čak i u one teške trenutke kad sumnjamo da li sve ima smisla. Zato je meni zajednica prirodan deo te priče, jer kad delimo energiju, znanje i iskustvo, svaki broj i svaka strategija dobijaju stvarno značenje.
Često ističeš da je „ekonomski nezavisna žena, slobodna žena“. Kada govorimo o ženskom preduzetništvu u kontekstu savremenog feminizma, da li misliš da upravo biznis postaje novi oblik borbe za ravnopravnost, ne kroz parole, već kroz konkretne rezultate i samostalnost?
Apsolutno. Žene koje stvaraju svoj biznis ne čekaju dozvolu da nešto promene – one već menjaju svet, u praksi. To nje borba kroz parole, nego kroz svaki potpisan ugovor, svaku isporučenu porudžbinu, svaku platu koju isplaćuju drugima. Ekonomska nezavisnost je tiha revolucija; ona ne viče, ali menja sve. Nažalost, živimo u zemlji u kojoj su statistike o porodičnom nasilju i femicidu poražavajuće. U tom kontekstu preduzetništvo postaje mnogo više od ekonomskog izbora – ono je alat prevencije nasilja. Kada žena ima svoj dinar, kada zna da može sama da se izdržava, kada ima osećaj sigurnosti i samopouzdanja, tada se češće odluči da ode iz nasilnog odnosa, da ne trpi, da se ne plaši. Zato verujem da je svaki ženski biznis zapravo mali čin slobode i dokaz da promena počinje upravo od ekonomske samostalnosti.
U digitalnom dobu biznis se brzo menja. Šta je po tebi ono osnovno što jedan brend mora da ima kako bi bio autentičan i snažan?
Autentičnost se ne dizajnira – ona se živi. Ljudi danas ne kupuju proizvod, nego priču, energiju i vrednosti. Ako znaš zašto nešto radiš, ako se toga držiš i kad nije lako, tvoj brend postaje prepoznatljiv i bez reklame. Najveća snaga je u doslednosti i u tome da nikad ne glumiš ono što nisi.
Mnoge žene koje započinju biznis imaju i porodične obaveze. Kako izgleda tvoj tipičan radni dan? Da li uspevaš da sve postigneš i izbalansiraš?
Balans je mit. Realnost je – prioritizacija. Nekad dan krene u haosu, nekad u tišini. Imam faze kada sve ide kao pod konac, i one druge kada sam srećna ako stignem da popijem kafu na miru. Ali ključ je u fleksibilnosti – da sebi oprostiš kada ne možeš sve i da budeš ponosna kad možeš dovoljno.
Kada pogledaš svoj put unazad, da li postoji odluka koju danas vidiš kao lekciju? S obzirom na to da je preduzetništvo u Srbiji često i psihološki zahtevno, sa stalnim stresom, administrativnim preprekama i neizvesnošću, koliko je važno da preduzetnici razviju otpornost i nauče da prihvate neuspeh kao deo puta?
Naučila sam da neuspeh nije suprotnost uspehu – on je njegova osnova. Svaka odluka koja me je zabolela zapravo me je naučila gde sam najotpornija. Preduzetništvo nije trka, nego maraton sa sopstvenim mislima. Kad to prihvatiš, stres postaje izazov, a ne prepreka.
Inspiracija često dolazi iz neočekivanih mesta. Da li postoji neko delo, iskustvo ili čak razgovor koji ti je promenio pogled na preduzetništvo, te koji bi danas mogla da podeliš sa nama?
Moja najveća inspiracija oduvek su bili moji roditelji. Oni su počeli skromno – preprodajom samo dva proizvoda na pijacama, a danas imaju preko dvadeset svojih proizvoda i stabilan porodični biznis. Od njih sam naučila da granice ne postoje kada nešto zaista želiš, da poštenje i rad uvek pobede, i da za vrednog čoveka uvek ima posla. Njihova priča me naučila da uspeh nije slučajnost, već rezultat upornosti, vere i spremnosti da učiš svakog dana iznova.
Kako će izgledati Klub preduzetnca u narednim godinama? Po čemu želiš da se razlikuje od onoga što je danas? Da li je tvoja vizija usmerena više na širenje zajednice, na uticaj ili na promenu pogleda na koji društvo uopšte doživljava žensko preduzetništvo?
U narednim godinama želim da Klub preduzetnica još snažnije poveže žene kroz konkretne programe, podršku i vidljivost,ali i da paralelno razvijemo novu priču koja mi je jako važna, a to je Mamasfera. To će biti platforma posvećena mamama koje žele više – da se informišu, povežu, osnaže, ali i pronađu način da pomire roditeljstvo, karijeru i svoje snove. Mislim da je vreme da ponovo ojačamo figuru majke – ne samo kao negovateljke porodice, već i kao pokretačice promena. Mnoge žene kroz majčinstvo otkrivaju nove talente, ideje i strasti koje mogu prerasti u biznis i želim da im Mamasfera bude mesto gde će dobiti vetar u leđa, a ne osećaj krivice. Zamišljam Klub i Mamasferu kao dve strane iste priče – priče o ženi koja ima snove, odgovornosti, emocije i hrabrost da sve to spoji u jedno lepo, snažno „ja“.
Jedna tema koju često ističeš je umrežavanje. Koliko je važna mreža podrške u uspehu preduzetnice?
To je sve. Bez podrške – ni najjača ideja ne traje. Žene su naučene da se ne nameću, da ćute i guraju. Klub menja to – uči nas da je traženje pomoći znak snage, ne slabosti. Umrežavanje nije samo biznis alat, to je emocionalni imunitet preduzetnice.
Ako bi sada mogla da daš jedan zlatni savet ženi koja razmišlja da pokrene svoj biznis – šta bi to bilo?
Nemoj da čekaš savršen trenutak – on ne postoji.
Počni sa onim što imaš, gde jesi, i sa kim možeš.
Najveće promene kreću iz male, tihe odluke da više ne odustaješ od sebe.
Intervju: Ivana Gojković
Fotografija: Mateja Stanisavljević/privatna arhiva
