Postoji jedna zanimljiva stvar kod modernih troškova. Ljudi danas prate gotovo svaku pretplatu koju imaju.
Ukoliko Netfliks poveća cenu za nekoliko desetina dinara, to se odmah primeti. Većina ljudi zna i koliko tačno plaća paket za mobilni telefon ili teretanu. Ukoliko nam neka od aplikacija naplati nešto neočekivano, kreće potraga kako da otkažemo pretplatu.
Ali postoji jedan mesečni trošak koji većina ljudi praktično nikada ne proverava, a to je bankarska naknada.
Bankarske naknade rasute na više strana
Poslednjih dana na društvenim mrežama sve češće se pojavljuju komentari o bankarskim naknadama i iznosima koji se „provuku“ kroz račun, a da ih korisnici gotovo i ne registruju. Ne zato što su veliki, već zato što su razbijeni na više manjih stavki.
Ljudi dele izvode, računaju troškove i porede koliko mesečno odlazi na „sitnice“ koje se često ni ne primete. Ipak, kada ih saberu – to više nisu sitnice.
Možda je pravo pitanje zapravo vrlo jednostavno. Kada ste poslednji put stvarno pogledali svoj izvod računa i znate li koliko vas banka godišnje košta?
Male stavke prolaze gotovo neprimetno
Mesečno održavanje računa. Naknada za podizanje novca na bankomatu druge banke. Plaćanje u inostranstvu. Onlajn kupovina. Mobilna plaćanja. SMS obaveštenja. Sve navedeno, pojedinačno deluje bezazleno. Nekada je u pitanju iznos manji od cene kafe ili hleba. I upravo u tome i jeste zamka.
Kada u prodavnici kupujete hleb ili kafu, cena je jasno istaknuta na računu. Vidite je, registrujete i znate koliko ste platili određenu namirnicu. Male stavke prolaze gotovo neprimetno – skrivene su među transakcijama koje retko ko detaljno gleda.
Banka nam u proseku „uzme“ više od 19.000 dinara
Procene pokazuju da prosečan korisnik u Srbiji kroz različite bankarske naknade godišnje potroši više od 19.000 dinara. I upravo taj iznos najviše iznenadi, jer većina ga gotovo nikada ne računa. Taj novac najčešće odlazi na održavanje, dodatne naknade za to što nekoliko puta podigne novac na bankomatu druge banke, za plaćanje u inostranstvu, mobilna plaćanja ili onlajn kupovinu. Sve to mesečno izađe oko 1.600 dinara.
Za mnoge je to najveće iznenađenje, jer novac ne odlazi na kredit, kamatu ili dug. Već samo na korišćenje sopstvenog novca. Naravno, bankarske usluge imaju svoju cenu i niko ne očekuje da sve bude besplatno, ali pitanje je koliko korisnici zaista znaju šta plaćaju i da li su troškovi dovoljno transparentni.
Jer razlika između 200 i 300 dinara mesečno ne deluje dramatično. Dok se ne pretvori u hiljade dinara na kraju godine.
Izvor: ForbesSRB
