Javni radio-televizijski servisi u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno zapošljavaju više od 8.600 ljudi, godišnje ostvaruju prihode u ukupnom iznosu od preko 525 miliona evra i funkcionišu po pet različitih modela finansiranja.
Podaci bonitetne kuće CompanyWall, koji po prvi put omogućavaju direktno poređenje finansijskih izveštaja svih pet javnih servisa u regionu, otkrivaju pet potpuno različitih finansijskih pozicija: od Hrvatske radio-televizije sa dvesta miliona evra prihoda i sertifikatom bonitetne izvrsnosti A+, do bosansko-hercegovačkog BHRT-a sa negativnim kapitalom od 57 miliona evra, koji je u februaru ove godine prekinuo emitovanje programa.
Između ta dva pola stoji Radio-televizija Slovenija sa problemima likvidnosti uprkos povećanoj RTV pretplati, srpski RTS koji je iz profitabilnog perioda skliznuo u četiri uzastopne godine gubitaka, i crnogorski RTCG koji posluje bez ikakvog duga, ali gotovo u potpunosti zavisi od državnog budžeta.
Svih pet radio-televizija u vlasništvu je države, odnosno parlamenta, nijedna nema privatne vlasnike i sve obavljaju istu delatnost. Njihove finansijske sudbine ipak se toliko značajno razlikuju da uporedna tabela deluje kao prikaz pet potpuno različitih grana industrije.
| Poslovanje javnih TV servisa u regionu, podaci za 2024. godinu | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Javni servis | Ukupni prihodi (u milionima evra) | Neto rezultat (u milionima evra) | Broj zaposlenih | Prosečna bruto plata u evrima | CW ocena |
| RTV Slovenija | 146,3 | -2,1 | 1.970 | 3.053 | n/a |
| HRT | 200,7 | 0,1 | 2.720 | 1.458 | A+ |
| RTS | 135,1 | -2,7 | 2.428 | 1.893 | BBB- |
| RTCG | 22,7 | 1,1 | 740 | 1.374 | A+ / A- |
| BHRT | 21,6 | -5,9 | 783 | 1.215 | BBB |
| Izvor: CompanyWall | |||||
Slovenija: 163 miliona evra, šest miliona kredita za plate i spor sa vladom
Radio-televizija Slovenija je javni zavod registrovan od 1991. godine, čiji osnivač je Republika Slovenija. Mesečna RTV pretplata, koju od januara 2025. plaćaju sva domaćinstva sa prijemnikom, iznosi 14,02 evra (pre povećanja bila je 12,75 evra). Za 2026. godinu zavod je planirao prihode od 162,9 miliona evra, od čega 109,2 miliona iz RTV pretplate. Izmene zakona o RTV Slovenija, koje je parlament usvojio u decembru 2025, predviđaju dodatno sufinansiranje iz državnog budžeta od 13 miliona evra namenjenih programima za nacionalne manjine i muzičkoj produkciji.
Prvo tromesečje 2026. donelo je odstupanje od plana. Savet RTV Slovenija upoznat je 23. aprila sa izveštajem uprave, iz kojeg proizlazi da je zavod u prvom kvartalu ostvario suficit od 370.000 evra, ali je u martu morao da se zaduži za šest miliona evra kako bi isplatio plate za 2.003 zaposlena. Do kraja meseca vratio je 4,6 miliona duga, a 1,4 miliona ostaje nepodmireno.
Podaci CompanyWall-a zasnovani na zvaničnim izveštajima predatim AJPES-u otkrivaju dugoročniji obrazac. U devet godina od 2016. do 2024. RTV Slovenija je suficit ostvarila samo dvaput: 2016. u iznosu od 59.617 evra i 2022. u iznosu od 96.116 evra. Ostalih sedam godina završila je s gubitkom, najdubljim 2023, kada je višak rashoda nad prihodima iznosio skoro sedam miliona evra. Aktiva zavoda smanjila se u osam godina sa 96,5 na 64,1 milion evra. Saldo na bankarskim računima pao je sa 9,9 miliona evra 2019. na 4,7 miliona krajem 2024.
Troškovi rada porasli su u istom periodu: sa 62,5 miliona evra 2016. na 89,1 milion 2024. Prosečna bruto plata zaposlenog iznosila je 3.053 evra — ubedljivo najviša među svim pet poređenih javnih servisa. Broj zaposlenih smanjio se za devet godina sa 2.026 na 1.970, što je umereno smanjenje koje nije značajno ublažilo pritisak na troškove.
Transakcije iz državnog budžeta koje CompanyWall beleži dopunjuju sliku. Tokom 2024. godine RTV Slovenija primila je iz budžeta 1.092 transakcije u ukupnom iznosu od 9,3 miliona evra. Tokom 2025. do kraja godine evidentirano je svega 26 transakcija u ukupnom iznosu od 38.970 evra. To smanjenje poklapa se s nerazrešenim sporom između uprave zavoda i vlade oko ugovora o namenskom trošenju budžetskih sredstava — vlada ga zahteva, a uprava odbija.
Hrvatska: 10,62 evra mesečne naknade koja nije menjana 14 godina
Hrvatska radio-televizija finansijski je najstabilniji javni servis u regionu. Podaci CompanyWall-a zasnovani na izveštajima Financijske agencije (FINA) za 2024. godinu beleže prihode od 200,7 miliona evra i suficit od 134.225 evra. Između 2014. i 2020. HRT je svake godine završavala s dobiti, sa najvišim rezultatom od 14,8 miliona evra 2019. Sertifikat bonitetne izvrsnosti koji dodeljuje CompanyWall iznosi A+.
Model finansiranja HRT-a oslanja se na tri izvora. Mesečna naknada, koja od 2012. nepromenjeno iznosi 10,62 evra, prema finansijskom planu za 2026. donosi 161,8 miliona evra prihoda. Vladina dotacija iz državnog budžeta od 23 miliona evra za 2026. pokriva kulturne, obrazovne i dečje programe. Komercijalni prihodi od oglašavanja planirani su za 2026. u iznosu od 18,7 miliona evra.
Bilansni podaci potvrđuju stabilnost. HRT je između 2014. i 2020. preneseni gubitak smanjila sa 82,8 na 34,3 miliona evra. Kapital je porastao sa 72,2 na 135,3 miliona evra. Ukupna aktiva 2020. iznosila je 207,7 miliona evra — trostruko više nego kod RTV Slovenija. HRT ima bankarske kredite u ukupnom iznosu od preko 22 miliona evra, ali ih redovno servisira.
Troškovi osoblja iznosili su 2020. godine 52 miliona evra, a prema finansijskom planu za 2026. predviđeno je 80,1 milion. Taj rast posledica je platne reforme u javnom sektoru i povećanja vrednosti boda za deset posto, ali ga HRT kompenzuje smanjenjem broja zaposlenih. Prosečna bruto plata na HRT-u iznosi 1.458 evra – manje od polovine slovenačkog ekvivalenta, a HRT zapošljava 750 ljudi više.
| Poslovanje RTS u periodu 2022-2024. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Godina | Ukupni prihodi (u milionima dinara) | Ukupni rashodi (u milionima dinara) | Neto rezultat (u milionima dinara) | Broj zaposlenih | Prosečna bruto plata |
| 2022 | 14.196 | 14.228 | -85 | 2.537 | 187.645 |
| 2023 | 15.264 | 15.023 | -424 | 2.484 | 195.174 |
| 2024 | 15.832 | 15.998 | -310 | 2.428 | 221.531 |
| Izvor: CompanyWall | |||||
Srbija: Pretplata od 349 dinara mesečno, četiri uzastopne godine s gubitkom
Radio-televizija Srbije finansira se po modelu koji je 2014. uspostavio zakon o javnim medijskim servisima. Mesečna taksa od 349 dinara, otprilike tri evra, naplaćuje se putem računa za struju koje ispostavlja elektrodistribucija EPS. Prema poslednjim raspoloživim podacima, ovaj izvor obezbeđuje oko 46 odsto prihoda, budžetska sredstva oko 28 odsto, a ostatak čine marketing i ostali prihodi.
Podaci CompanyWall-a za Srbiju, koji potiču iz godišnjih izveštaja predatih Agenciji za privredne registre (APR), ocrtavaju dva odvojena perioda. Između 2016. i 2020. godine RTS je bio profitabilan, sa najnižom dobiti od 151 milion dinara 2018. i najvišom od 3,1 milijardu 2019. Od 2021. godine RTS beleži gubitak četiri godine zaredom, sa najdubljim 2023. od 424 miliona dinara, odnosno 3,6 miliona evra.
Bilans RTS-a pod sve većim je pritiskom. Obrtna imovina pala je za tri godine sa pet na 3,8 milijardi dinara. Racio tekuće likvidnosti 2024. iznosio je 0,88 – kratkoročne obaveze premašuju obrtna sredstva. Kratkoročne obaveze po bankarskim kreditima porasle su sa nule 2021. na 1,37 milijardi dinara 2024. Gotovina se smanjila sa 1,68 milijardi krajem 2023. na 289 miliona krajem 2024.
RTS je u osam godina smanjio broj zaposlenih sa 3.096 na 2.428, što je pad od 22 posto. Rejting kuća CompanyWall dodelila mu je ocenu BBB−, koju opisuje kao spekulativnu i upozorava na povećan rizik u dugoročnom poslovanju.
| Poslovanje RTCG u periodu 2022-2024. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Godina | Ukupni prihodi | Ukupni rashodi | Neto rezultat | Broj zaposlenih | Prosječna bruto plata |
| 2022 | 20.390.244 | 19.379.837 | 910.423 | 746 | 1.120 |
| 2023 | 21.109.182 | 19.322.278 | 1.582.668 | 739 | 1.297 |
| 2024 | 22.718.316 | 21.514.666 | 1.110.565 | 740 | 1.374 |
| Izvor: CompanyWall, *svi finansijski podaci su u eurima | |||||
Crna Gora: budžetsko finansiranje, nulte obaveze i suficit
Radio i Televizija Crne Gore jedini je javni servis među pet poređenih koji nema nikakvih dugoročnih obaveza – ni evra bankarskog kredita, ni dana blokade računa u celokupnoj istoriji. CompanyWall mu dodeljuje sertifikat bonitetne izvrsnosti A+ i dubinsku ocenu A−.
RTCG se finansira direktno iz državnog budžeta po formuli koja od 2024. predviđa preusmeravanje 1,34 odsto tekućeg budžeta. Zakon propisuje da u slučaju smanjenja budžeta iznos ne sme biti niži od sredstava iz prethodne godine, što obezbeđuje određenu predvidivost. Prihodi od prodaje, koji uključuju oglašavanje i tržišnu delatnost, iznosili su 2024. godine 2,2 miliona evra – manje od desetine ukupnih prihoda.
Finansijski izveštaj za 2024. beleži prihode od 22,7 miliona evra i neto dobit od 1,1 miliona. Kapital iznosi 34 miliona evra, a neraspoređena dobit raste iz godine u godinu. Troškovi plata i naknada iznosili su 2024. godine 12,2 miliona evra, što je šest posto više nego godinu pre. Prosečna bruto plata od 1.374 evra najniža je među svim poređenim servisima osim BHRT-a. RTCG zapošljava 740 ljudi i upravlja četiri televizijska i dva radijska kanala. Uprkos malom obimu po prihodima, po finansijskoj stabilnosti smešta se na samo vrh poređenja.
Bosna i Hercegovina: Negativan kapital od 57 miliona evra i prekinut program
BHRT je finansijski najugroženiji javni servis u Evropi. Podaci CompanyWall-a za Bosnu i Hercegovinu dokumentuju instituciju čiji je kapital negativan i sve dublji: od minus 76,3 miliona KM 2023. do minus 87,8 miliona 2024. i minus 111,2 miliona 2025. U evrima: obaveze BHRT-a premašuju sva sredstva za 57 miliona evra. Racio tekuće likvidnosti iznosi 0,03.
Javni RTV sistem BiH zasniva se na mesečnoj RTV-taksi od 7,50 KM, koja se naplaćuje putem računa za struju i deli na tri javna emitera: 50 posto za BHRT, 25 za RTVFBiH i 25 za RTRS. Ovaj model prestao je da funkcioniše 2017, kada je Radio-televizija Republike Srpske jednostrano prestala da uplaćuje BHRT-u njegov deo. Dug RTRS-a prema BHRT-u do kraja 2025. prešao je 100 miliona KM. Sistemski odbor koji bi trebalo da koordinira podelu sredstava ne radi od 2019. Visina RTV-takse nije usklađivana s inflacijom od 2013.
Finansijski rezultati koje CompanyWall beleži na osnovu izveštaja predatih Finansijsko-informatičkoj agenciji (FIA) potvrđuju tri uzastopne godine dubokih gubitaka: 11,4 miliona KM 2023, 11,5 miliona 2024. i 23,4 miliona 2025. Ukupna aktiva smanjila se za dve godine sa 22,7 na 16,7 miliona KM. Kratkoročne obaveze porasle su na 127,5 miliona KM. Poreski dug BHRT-a iznosi 42,5 miliona KM. Na bankarskom računu krajem 2025. ostalo je 10.910 KM.
Ukupan broj dana blokade računa u istoriji BHRT-a iznosi 1.945. Poslednja blokada evidentirana je u martu 2022. godine. BHRT zapošljava 783 radnika sa prosečnom bruto platom od 2.660 KM, odnosno 1.360 evra. BHRT je 26. februarja 2026. prekinuo redovno emitovanje programa i zamenio ga porukom gledaocima u kojoj je upozorio na pretnju trajnog gašenja. Rok za izmirenje duga prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) u iznosu od 22 miliona KM istekao je dva dana kasnije.
| Modeli finansiranja javnih RTV servisa u regionu | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Javni servis | Mesečna dažbina | Način naplate | Dodatni izvori | Oglašavanje | |
| RTV Slovenija | 14,02 EUR | sopstveni obračun RTV SLO | budžet (13 miliona EUR. sporno) | ograničeno | |
| HRT | 10,62 EUR | sopstvena služba HRT-a sa terenskim kontrolorima | vladina dotacija (23 miliona EUR) | da (18,7 miliona EUR) | |
| RTS | ~3 EUR (349 RSD) | preko računa za struju (EPS) | budžet (~28 % prihoda) | da | |
| RTCG | nema pretplate | nema | 1,34 % tekućeg budžeta | ograničeno (2,2 miliona EUR) | |
| BHRT | 3,83 EUR (7.50 KM) | preko računa za struju | budžet (nema sistemskih izdvajanja) | ograničeno | |
| Izvor: CompanyWall | |||||
Pet modela, jedno pitanje
Region poznaje pet različitih modela finansiranja javne radio-televizije: namensku pretplatu koju zavod sam naplaćuje (Slovenija), naknadu koju naplaćuje javni servis sopstvenom službom i terenskim inspektorima (Hrvatska), taksu putem računa za struju sa dopunskim budžetskim finansiranjem (Srbija), direktno budžetsko finansiranje po zakonskoj formuli (Crna Gora) i podelu RTV takse između tri javna emitera (Bosna i Hercegovina).
Nijedan od ovih modela sam po sebi ne garantuje finansijsku održivost. Hrvatska, koja naplaćuje nižu naknadu od slovenačke i nije je povećavala već četrnaest godina, posluje sa viškom. Slovenija, koja je pretplatu u januaru 2025. povećala za deset posto, u martu 2026. uzima kredit za plate. Crna Gora, koja nema nikakve naknade i finansira se isključivo iz budžeta, jedina je bez ikakvog duga. Bosna i Hercegovina, koja ima zakonski uređen sistem podele naknade, ali ga deo države ne poštuje, u tehničkom je bankrotu. Pitanje da li je za finansijsku održivost javnog servisa odlučujući model finansiranja, visina naknade ili nešto treće – ostaje otvoreno. Podaci CompanyWall-a govore u prilog onom trećem.
Izvor: Biznis.rs
Autor: Gordana Bulatović, Lider.si
