Digitalna transformacija srpske privrede nastavlja se nesmanjenim tempom. Tokom prethodne dve i po godine, blizu 10.000 preduzetnika i vlasnika malih biznisa prepoznalo je značaj modernizacije i iskoristilo dostupne subvencije za uvođenje bezgotovinskog plaćanja. Inicijativa „Bolji način“ ne staje na ovim rezultatima, već aktivno planira nastavak podrške i tokom 2026. godine, a NALED obaveštava da su pretprijave za novi ciklus već otvorene.
Ovaj program predstavlja stratešku šansu za sve koji žele da unaprede svoje poslovanje. Vlasnici malih biznisa koji u proteklih godinu dana nisu prihvatali kartice, sada imaju priliku da putem portala boljinacin.rs iskažu interesovanje za POS program 2.0. Cilj je jasan – omogućiti preduzetnicima jednostavan i bezrizican prelazak na savremene modele naplate.
Subvencije donose konkretne finansijske olakšice. Korisnici dobijaju besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, uz značajno snižene trgovačke naknade za Visa i Mastercard transakcije u trajanju do godinu dana. Ono što ovaj program čini posebno atraktivnim za mikro preduzeća jeste odsustvo fiksnih troškova i bilo kakvih skrivenih obaveza nakon isteka perioda subvencije.
Tržište diktira nova pravila igre. Digitalna plaćanja postaju nezaobilazan standard čak i u objektima gde je gotovina tradicionalno dominirala, poput pekara, frizerskih salona i malih lokalnih prodavnica. Prednosti su višestruke: kupci uživaju u sigurnijoj i praktičnijoj kupovini, preduzetnici šire bazu klijenata i uvećavaju prihode, dok država dobija snažnog saveznika u suzbijanju sive ekonomije i modernizaciji javne uprave.
Srbija beleži značajan napredak u ovoj oblasti. Tokom protekle decenije, razvoj bezgotovinskog plaćanja, u sinergiji sa merama Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, direktno je uticao na smanjenje obima nelegalnog poslovanja sa 29 na 21 odsto BDP-a. Ovaj pozitivan trend vratio je milijarde evra iz sivih tokova direktno u državni budžet, čime se jača ekonomska stabilnost zemlje.
Ipak, prostor za napredak i dalje postoji. Iako digitalne transakcije dostižu vrednost od skoro 95 milijardi evra, Srbija po obimu još uvek kaska za regionom. Kod nas taj nivo iznosi oko 12 odsto, dok zemlje Srednje i Istočne Evrope beleže prosek od 16 do 17 odsto, a Evropska unija čak 19 odsto. Analitičari inicijative „Bolji način“ procenjuju da bi dostizanje evropskog proseka smanjilo sivu ekonomiju za dodatnih 2,4 odsto BDP-a, što bi državi donelo novih 500 miliona evra prihoda.
Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, naglašava važnost infrastrukture. Da bi građani mogli da plaćaju bezgotovinski uvek i svuda, neophodno je sistemski podržati male biznise u implementaciji POS terminala i prihvatanju IPS plaćanja. Uvođenje ovih tehnologija, bilo u fizičkim radnjama ili onlajn prodavnicama, otvara vrata novim tržištima i dodatnim prihodima, što rezultati dosadašnjeg programa nedvosmisleno potvrđuju.
Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu, ističe impresivne brojke. Preko terminala uvedenih kroz program „Bolji način“ ostvaren je promet veći od 118 miliona evra. Čak 94 odsto korisnika navodi da im je ova promena unapredila poslovanje. Najveće interesovanje pokazuju sektori trgovine, ugostiteljstva i prerađivačke industrije. Ovo dokazuje da bezgotovinsko plaćanje nije prolazni trend, već realna ekonomska potreba koja gradi poverenje kupaca i povećava vidljivost brenda. Trgovci su prepoznali ne samo efikasniju naplatu, već i opipljiv profit.
Geografski podaci iz prethodnog ciklusa, koji je trajao do 5. decembra, otkrivaju zanimljivu dinamiku. Najveće interesovanje za digitalizaciju pokazali su preduzetnici iz Šumadije i Zapadne Srbije, a odmah za njima slede Vojvodina i Beograd. Ovo ukazuje na ravnomerno buđenje svesti o potrebi za modernizacijom širom zemlje.
Sa druge strane, potrošači imaju jasne zahteve. Kao redovni korisnici digitalnih usluga, oni očekuju mogućnost kartičnog plaćanja na mestima gde to do sada nije bilo uobičajeno – primarno na pijacama, u kozmetičkim salonima, kod zanatlija, kao i na šalterima državnih institucija. Nedostatak terminala na ovim lokacijama često odvraća kupce koji više ne nose gotovinu.
Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH, plastično opisuje promenu navika. Kupac danas u radnju ulazi sa telefonom, a ne sa novčanikom. Mogućnost plaćanja karticom direktno utiče na odluku o kupovini. Zato POS programi predstavljaju strateško ulaganje u konkurentnost, a ne samo finansijsku pomoć.
MasterIndex istraživanje za 2025. godinu potvrđuje ove teze. Beskontaktno plaćanje prepoznaje kao ključnu funkcionalnost čak 61 odsto korisnika. Potrošači šalju jasnu poruku: koristili bi kartice znatno češće kada bi prihvatna mreža bila šira – od kioska i taksi vozila do lokalnih servisa. Prilagođavanje ovim zahtevima nije stvar prestiža, već uslov opstanka na tržištu.
