Puna primena Zakona o bezbednosti na radu od 1. januara 2026.
Iako je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu zvanično stupio na snagu tokom 2023. godine, privreda se tek priprema za njegovu potpunu implementaciju. Poslednji rokovi za usklađivanje poslovanja sa novim propisima ističu 1. januara 2026. godine, što ostavlja sve manje vremena kompanijama da prilagode svoje interne procedure. Ovaj tranzicioni period ključan je za sve privredne subjekte koji žele da izbegnu visoke kazne i unaprede svoje standarde poslovanja.
Advokat Nevena Petrović ističe da ove izmene predstavljaju jednu od najznačajnijih reformi radnog prava u proteklih nekoliko godina. Ključni cilj zakonodavca bio je usklađivanje domaćih propisa sa strogim standardima Evropske unije. Prema njenoj analizi, zakon pravi fundamentalni zaokret – fokus se premešta sa reaktivnog delovanja nakon nesreća na prevenciju rizika. Time država jasno definiše nove, strože obaveze za poslodavce, ali i značajno proširuje prava zaposlenih na bezbedno radno okruženje.
Ignorisanje ovih propisa povlači ozbiljne finansijske sankcije koje mogu ugroziti likvidnost kompanija. Zakonodavac je propisao drakonske mere za poslodavce koji ne osiguraju radnike za slučaj povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Za pravna lica, novčana kazna iznosi od milion do milion i po dinara. Preduzetnici će za isti prekršaj plaćati između 200.000 i 400.000 dinara, dok direktori, odgovorna lica i fizička lica u ulozi poslodavca rizikuju kazne u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara. Ovako visoki iznosi jasno signaliziraju da država neće tolerisati propuste u zaštiti radnika.
Posebnu pažnju privlače novine koje regulišu moderne oblike poslovanja, pre svega rad od kuće i rad na daljinu. Ova sfera je godinama bila u sivoj zoni, stvarajući pravnu nesigurnost. Novi zakon prekida tu praksu i nalaže poslodavcima da obezbede zdrave uslove rada bez obzira na lokaciju zaposlenog. To u praksi znači da bezbednost više nije vezana isključivo za kancelarijski prostor, već prati zaposlenog i u njegovom domu.
Petrović pojašnjava da poslodavci sada moraju doneti Akt o proceni rizika specifično za rad od kuće. Pored toga, zakon obavezuje kompanije da aktivno uključe zaposlene u proces procene bezbednosti. Time se odgovornost za siguran rad širi van tradicionalnih okvira, što zahteva potpuno novi pristup menadžmenta i HR službi prilikom definisanja uslova rada na daljinu.
Obuka zaposlenih postaje kontinuiran proces, a ne jednokratna formalnost. Zakon insistira na periodičnim treninzima sa fokusom na pravilno korišćenje lične zaštitne opreme i reakciju u kriznim situacijama. Učestalost ovih obuka zavisi od stepena rizika: za radna mesta sa povećanim rizikom obuke su obavezne jednom godišnje, dok se za ostale pozicije sprovode na svake tri godine. Dodatno, zakonodavac nalaže vanredne obuke u slučajevima teških, smrtnih ili kolektivnih povreda, kako bi se sprečilo ponavljanje istih grešaka.
Radikalne izmene pretrpeo je i segment lekarskih pregleda. Poslodavci sada snose kompletne troškove pregleda koji moraju biti prilagođeni specifičnim rizicima svakog radnog mesta. Ovo je od krucijalnog značaja za zaposlene na rizičnim pozicijama, kao što su rad na visini, u dubini, sa opasnim hemikalijama ili na elektroenergetskim postrojenjima. Pored redovnih kontrola, uvedeni su ciljani pregledi, a zaposleni su dobili pravo da na lični zahtev odu na pregled o trošku firme najmanje jednom u pet godina, što predstavlja značajan benefit.
Uz krovni zakon, usvojen je niz podzakonskih akata koji preciziraju tehničke detalje. Ovi dokumenti definišu procedure za ispitivanje opreme i instalacija, polaganje stručnih ispita, pa čak i izgled službene odeće inspektora rada. Cilj je da se svaki aspekt bezbednosti standardizuje i da se ostavi što manje prostora za slobodno tumačenje propisa na terenu.
Ipak, primena ovih pravilnika u realnom poslovnom okruženju izaziva brojne nedoumice. Na stručnim konferencijama i panelima posvećenim ovoj temi, privrednici često ističu konfuziju oko praktičnih rešenja. Mnoge kompanije se suočavaju sa logističkim izazovima kako da usklade svoje operativne procese sa krutim zakonskim formama, a da pritom ne ugroze efikasnost poslovanja.
Stručnjaci Saveta stranih investitora (FIC) su u svojoj “Beloj knjizi” preporuka za 2025. godinu identifikovali ključne probleme. Poslodavci najčešće imaju dileme oko kategorizacije radnih mesta sa povećanim rizikom. Posebno su problematične oblasti poput upravljanja službenim vozilima i sredstvima unutrašnjeg transporta. Pitanja izdavanja dozvola za rad i učestalost lekarskih pregleda za vozače ostaju tačke sporenja koje zahtevaju dodatna tumačenja nadležnih organa.
U “Beloj knjizi” se kao gorući problem izdvaja i nedovoljno jasno uređenje rada na daljinu. Iako zakon prepoznaje ove modele, regulativa je ostala na načelnom nivou. Nedostaje precizno definisanje prava i obaveza, što ostavlja prostor za neizvesnost da li će podzakonski akti naknadno urediti ovu oblast. Trenutna situacija poslodavcima pruža određenu fleksibilnost, ali istovremeno stvara pravnu nesigurnost i rizik od različitog tumačenja propisa prilikom inspekcijskog nadzora.
Analitičari upozoravaju da kontrola bezbednosti u privatnim stanovima zaposlenih predstavlja poseban izazov zbog ustavnog prava na nepovredivost stana. Neophodno je precizno definisati minimalne obaveze vezane za uslove rada i preventivne mere u kućnim uslovima. Takođe, potrebna je veća odgovornost samih zaposlenih, naročito kod onih koji često menjaju lokaciju rada ili rade iz inostranstva, jer poslodavac ne može imati fizičku kontrolu nad tim prostorom.
Konačno, velike nejasnoće prate i proceduru utvrđivanja povreda na radu kod kuće. Poslodavci nemaju neposredan uvid u mesto nastanka povrede, što otežava dokazivanje činjenica i utvrđivanje odgovornosti. Struka apeluje na hitno definisanje posebnih pravila za prijavljivanje ovakvih povreda. Takođe, mora se jasno razgraničiti šta se smatra radnim mestom kod kuće – da li je to samo radni sto ili ceo stan – kako bi se izbegle zloupotrebe i dugotrajni sudski sporovi.
