Vulkanska erupcija 1345. godine možda je pokrenula lančanu reakciju koja je izazvala najsmrtonosniju pandemiju u Evropi, Crnu smrt, kažu naučnici.
Tragovi sačuvani u drveću ukazuju na to da je erupcija izazvala klimatski šok i dovela do niza događaja koji su doneli bolest u srednjovekovnu Evropu.
Prema ovom scenariju, pepeo i gasovi iz vulkanske erupcije izazvali su ekstremne padove temperature i doveli do loših žetvi.
Da bi sprečili glad, gusto naseljeni italijanski gradovi-države bili su primorani da uvoze žito iz područja oko Crnog mora – donoseći buve koje su prenosile kugu u Evropu.
Ovaj spoj klimatskog šoka, gladi i trgovine pokazuje kako se bolesti mogu pojaviti i širiti u naseljenim i toplijim krajevima, prema rečima stručnjaka.
„Iako se čini da je podudarnost faktora koji su doprineli crnoj smrti retka, verovatnoća da se zoonotske bolesti pojave usled klimatskih promena i pretvore u pandemije verovatno će se povećati u globalizovanom svetu”, rekao je Ulf Bintgen sa Univerziteta u Kembridžu.
„Ovo je posebno relevantno s obzirom na naša nedavna iskustva sa Kovidom-19″, kaže.
Crna smrt je harala Evropom 1348. do 1349. godine, i odnela živote skoro polovine stanovništva.
Bolest je izazvala bakterija poznata kao Yersinia pestis koju su širili glodari, poput pacova i buva.
Veruje se da je epidemija počela u Centralnoj Aziji, krećući se svetom trgovinskim putevima.
Ali precizan redosled događaja koji su doneli bolest u Evropu pažljivo su proučili naučnici.
Sada su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i Lajbnicovog instituta za istoriju i kulturu istočne Evrope (GWZO) u Lajpcigu popunili nedostajući deo slagalice.
Koristili su tragove iz drveća i ledenih jezgara da bi ispitali klimatske uslove u vreme Crne smrti.
Njihovi dokazi ukazuju na to da je vulkanska aktivnost oko 1345. godine izazvala nagli pad temperature tokom uzastopnih godina zbog oslobađanja vulkanskog pepela i gasova koji su blokirali deo sunčeve svetlosti.
To je dovelo do propadanja useva širom mediteranskog regiona.
Da bi izbegli glad, italijanski gradovi-države trgovali su sa proizvođačima žitarica oko Crnog mora, nesvesno omogućavajući smrtonosnoj bakteriji da se učvrsti u Evropi.
Martin Bauh, istoričar srednjovekovne klime i epidemiologije iz GWZO-a, rekao je da su se klimatski događaji susreli sa „komplikovanim sistemom bezbednosti hrane”.
„Više od jednog veka, ovi moćni italijanski gradovi-države su uspostavljali trgovačke puteve na velike udaljenosti preko Sredozemnog i Crnog mora, što im je omogućilo da aktiviraju veoma efikasan sistem za sprečavanje gladi”, rekao je on.
„Ali na kraju, to bi nenamerno dovelo do daleko veće katastrofe”, dodaje.
Izvor: BBC na srpskom
