Vodič kroz oblike poslovanja: Kako izabrati najbolji model za svoj biznis?

Da li ste sigurni da ste odabrali najpovoljniji oblik poslovanja za sebe?

Bilo da tek razmišljate da započnete posao ili već sarađujete sa klijentima, važno je da razumete koje opcije poslovanja postoje u Srbiji. U nastavku vam donosimo jasan vodič kroz najčešće forme – preduzetnik (paušalac ili knjigaš) i DOO preduzeće – sa prednostima, obavezama i praktičnim savetima koji će vam pomoći da napravite najbolji izbor za svoj biznis.

Paušalni preduzetnik: manje administracije, više slobode

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo radnju i zvanično obavlja delatnost. On je vlasnik radnje i za njene obaveze odgovara celom svojom imovinom. Ovaj oblik je namenjen manjim biznisima. Preduzetnik može biti ili paušalac, u ovom slučaju ne vodi knjige, i ne može biti u sistemu PDV-a. Ili knjigaš koji vodi knjige, ima knjigovođu i može, ali ne mora ući u PDV sistem. Preduzetnik je fizičko lice koje registruje radnju i samostalno obavlja delatnost. On je ujedno i vlasnik radnje, a za njene obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ovaj oblik poslovanja najčešće biraju mali biznisi, freelanceri i početnici u preduzetništvu koji žele jednostavniji start.

Preduzetnik može poslovati na dva načina:

• kao paušalac, bez vođenja knjiga i bez PDV-a,
• ili kao knjigaš, sa vođenjem poslovnih knjiga i mogućnošću ulaska u PDV sistem.

Paušalni sistem je idealan za one koji žele da se fokusiraju na svoj posao, a ne na birokratiju.
Ne vodite složene knjige, nemate obavezu angažovanja knjigovođe, već samo vodite KPO knjigu – jednostavnu evidenciju u koju unosite sve fakture.

Ograničenja delatnosti

Paušalci ne mogu obavljati delatnosti koje se odnose na:

• marketing i oglašavanje,
• finansijske i računovodstvene usluge,
• ugostiteljstvo (kafići, restorani, hoteli),
• trgovinu na veliko i malo (osim pojedinih zanatskih proizvoda).

Obaveze paušalca

• izdavanje faktura za svaku uslugu ili proizvod,
• vođenje KPO knjige,
• mogućnost zapošljavanja neograničenog broja ljudi,
• dnevno podizanje gotovine sa računa do 150.000 dinara.

Paušalac plaća fiksne mesečne iznose poreza i doprinosa, koje određuje Poreska uprava. Ti iznosi zavise od delatnosti, grada i zone poslovanja, ali ne od visine prihoda, osim u slučaju značajne promene u poslovanju.

Granice i prelazak u druge režime

• Ako prihod u kalendarskoj godini pređe 6 miliona dinara, paušalac postaje knjigaš.
• Ako u periodu od 365 dana prihod pređe 8 miliona dinara, ulazi u sistem PDV-a.

Na ovaj način, paušalac ima status zaposlenog lica, sa redovnim doprinosima i pravom na zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Preduzetnik knjigaš: za one koji rastu i žele punu kontrolu

Za razliku od paušalca, knjigaš može obavljati bilo koju delatnost i ima mogućnost da precizno vodi poslovne knjige. Postoje dva modela rada:

Samooporezivanje

U ovom režimu niste formalno zaposleni u svojoj radnji i nemate platu. Idealno je rešenje ako očekujete nestabilne prihode ili manje projekte. Obavezni ste da plaćate doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, a na kraju godine sabirate prihode i troškove. Na ostvarenu dobit plaćate 10% poreza na dohodak građana. Ako je dobit nula – poreza nema.

Isplata lične zarade

Ako poslujete stabilno i očekujete veću zaradu, možete sebi odrediti platu i formalno biti zaposleni u svojoj firmi. Na tu platu se plaćaju porezi i doprinosi, kao kod svakog poslodavca. Na kraju godine, ako postoji dobit, plaća se dodatnih 10% poreza na ostvareni iznos.

Obaveze knjigaša

• izdavanje faktura i vođenje KPO knjige,
• detaljno evidentiranje troškova,
• čuvanje svih računa povezanih sa delatnošću,
• godišnji bilansi i izveštaji,
• plaćanje knjigovođe.

Knjigaš ima veću administraciju, ali i veću kontrolu nad troškovima i širu mogućnost poslovanja.

Vodič za DOO preduzeće

Društvo sa ograničenom odgovornošću je pravno lice. Umesto vlasnika ima osnivača (jedno ili više fizičkih/pravnih lica) i direktora. Preduzeće ima sopstvenu imovinu kojom odgovara za obaveze i neophodno je da ima knjigovođu i vodi knjige. Može biti u sistemu PDV-a. Ovakav model poslovanja biraju firme koje imaju veći promet, više zaposlenih ili ozbiljnije planove za razvoj.

Ako otvorite preduzeće, možete biti i osnivač i direktor.

1. Direktor je u radnom odnosu i prima platu – birate visinu plate. Na neto platu se obračunava oko 65% za poreze i doprinose.
2. Direktor nije u radnom odnosu- tada se podnosi tzv. ODO obrazac. Mesečni iznos doprinosa za PIO je oko 7.000 din. Imate penzijsko i invalidsko osiguranje, iako nemate formalnu platu.

Ako zaposlite drugog direktora koji nije osnivač – osnivač i direktor mogu da se odreknu zarade i radnog odnosa, u tom slučaju nema troškova u vidu doprinosa za platu. Preduzeće je po načinu poslovanja slično knjigašu, ali predstavlja pravno lice.

• Može obavljati sve delatnosti bez ograničenja.
• Dužno je da izdaje fakture za prihode i ima račune za svaki trošak.
• Vodi dvojno knjigovodstvo.
• Može zaposliti neograničen broj ljudi.
• Ne može slobodno trošiti novac u privatne svrhe – sve mora biti pokriveno računom i povezano s poslovanjem.

• Plaća 15% poreza na dobit,
• Kada osnivač podiže dobit, plaća 17% na iznos koji podiže.

Preduzeće bira da li želi u PDV, ali ulaskom preko 8 miliona dinara prihoda u 365 dana, PDV postaje obavezan.

Prestanak obavljanja delatnosti je kod preduzeća malo komplikovaniji. Prvo dolazi do likvidacije, nakon čega se podnosi zahtev za brisanje iz registra. Kompletan proces traje duže.

Kod svih oblika registracija traje okvirno 2 dana i obavlja se u APR-u. Razlika u ceni uglavnom je uslovljena obimnijom dokumentacijom, te je za preduzeća nešto skuplja nego za preduzetnike.
Za prihode do nekih 70.000 din, često se isplati registrovati se kao preduzetnik. Kod većih prihoda, preko 150.000 din mesečno, u većini slučajeva najpovoljniji model je paušalac. S druge strane, osnivanje preduzeća ima smisla tek kod značajno većih prihoda – obično od 300.000 do 400.000 dinara mesečno naviše, ili kada postoji potreba za više zaposlenih, većim poslovnim troškovima, ili saradnjom sa partnerima koji zahtevaju pravno lice.

Izbor između paušalnog preduzetništva, vođenja knjiga ili osnivanja DOO-a nije samo administrativna odluka — to je strateški korak koji oblikuje način na koji će vaš biznis rasti, razvijati se i pozicionirati na tržištu.
Svaki model ima svoje prednosti: paušal nudi jednostavnost i slobodu, knjigaš veću kontrolu i transparentnost, dok DOO otvara vrata ozbiljnijem rastu i partnerskim saradnjama. Prava odluka zavisi od vaših ciljeva, obima posla i ambicija. Ako razmišljate dugoročno, ključ je u tome da izaberete oblik koji ne ograničava vaš razvoj, već ga podržava.

Pre nego što donesete konačnu odluku, konsultujte knjigovođu – upravo taj razgovor napravi razliku između troška i pametne investicije.

Autor: Anđela Milenković
Fotografije: Freepik