Najviše stečajeva u Beogradu zabeleženo je u oblasti nespecijalizovane trgovine na veliko – čak 54. Sledi izgradnja stambenih i nestambenih zgrada sa 41 stečajem, potom konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem sa 23, kao i ostali nepomenuti specifični građevinski radovi sa 15 postupaka.
Među delatnostima koje su se takođe našle na ovoj listi su i restorani i pokretni ugostiteljski objekti, u kojima je otvoreno 10 stečajnih postupaka.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, na samom kraju 2025. godine u Beogradu je bilo ukupno 608 stečajnih postupaka, a najčešći razlozi za pokretanje stečaja uglavnom su vezani za trajniju nesposobnost plaćanja.
Stečajni postupak u Srbiji predstavlja jedan od najznačajnijih mehanizama za rešavanje finansijskog kolapsa privrednih subjekata, ali i proces koji sa sobom nosi brojne pravne, ekonomske i socijalne posledice. On se ne pokreće automatski, već isključivo na osnovu formalnog predloga koji sudu mogu podneti poverilac, sam dužnik ili likvidacioni upravnik.
Glavni uslov za otvaranje stečaja jeste postojanje makar jednog zakonom propisanog stečajnog razloga.
Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da se trajna nesposobnost plaćanja dešava onda kada stečajni dužnik ne uspeva da izmiruje svoje novčane obaveze u roku od 45 dana od dana njihovog dospeća, ili kada u potpunosti obustavi sva plaćanja u neprekidnom periodu od najmanje 30 dana.
„Upravo ovi rokovi predstavljaju kriterijume na osnovu kojih sud procenjuje da li je dužnik trajno nelikvidan, a ne samo privremeno suočen sa problemima u poslovanju“, navodi Radošević.
Pored trajne, zakon poznaje i takozvanu preteću nesposobnost plaćanja. Reč je o situaciji u kojoj još nije došlo do potpunog zastoja u izmirivanju obaveza, ali okolnosti jasno ukazuju na to da stečajni dužnik verovatno neće moći da ispuni već postojeće novčane obaveze kada one dospeju. Ovaj institut omogućava da se stečajni postupak pokrene i pre nego što nastane potpuni finansijski slom, čime se, makar u teoriji, ostavlja prostor za kontrolisano rešavanje problema i eventualnu reorganizaciju.
Još jedan zakonom propisan stečajni razlog jeste prezaduženost, odnosno stanje u kome je ukupna imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.
„U takvim okolnostima, čak i da dužnik u datom trenutku redovno izmiruje deo obaveza, jasno je da raspoloživa imovina ne može da pokrije dugove, što dugoročno vodi ka nemogućnosti opstanka. Kao poseban razlog za otvaranje stečaja zakon navodi i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije, kao i situacije u kojima je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način“, pojašnjava propise poreski savetnik.
Iako se u javnosti često stiče utisak da je stečaj rasprostranjen u svim sektorima privrede, podaci bonitetne kuće CompanyWall za 2025. godinu pokazuju da postoje delatnosti u kojima je broj stečajnih postupaka minimalan.
Tako su u prethodnoj godini samo po jedan stečaj zabeležile uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada, proizvodnja ostalih hemijskih proizvoda, proizvodnja derivata nafte, štampanje novina, kao i proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača.
Ovi podaci ukazuju na to da pojedini sektori, uprkos opštim ekonomskim izazovima, uspevaju da zadrže stabilnost ili barem izbegnu masovnija finansijska posrnuća.
Izvor: Biznis.rs
I
