Grad Niš tradicionalno 11. januara, na dan oslobođenja od Turaka 1878. godine, dodeljuje najviše gradsko priznanje, nagradu „11. januar“, zaslužnim pojedincima i kolektivima za izuzetne rezultate u različitim oblastima. Ove godine, među više od 20 predloženih kandidata, nagradu su dobili pravnica i aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom Jasmina Barać Perić, vaterpolista Sava Ranđelović, profesor muzičke škole Borivoje Mladenović Ćaba, Udruženje Makedonaca „Vardar“ i anesteziolog doktor Aleksandar Nikolić.
Gost emisije, doktor Nikolić, jedan od najmlađih doktora medicinskih nauka u Srbiji, istraživač i humanitarac, istakao je da nagradu ne doživljava kao ličnu, već kao priznanje timu, kolegama, porodici i svim zaposlenima u zdravstvu.
Dobitnici nagrade „11. januar“ grada Niša
Doktor Nikolić naglašava da je nagrada „11. januar“ jedno od najvažnijih priznanja grada, ali da je ne vidi kao lično postignuće.
„Ukazana mi je velika čast i istinska privilegija da dobijem nagradu 11. januar, najviše priznanje grada Niša, ali ja svakako ovo priznanje ne doživljavam kao lično. Ovo priznanje pripada svim mojim kolegama, koji svakodnevno nose najveću moguću ljudsku odgovornost, a to je odgovornost za ljudski život, pripada i svim mojim prijateljima, saradnicima, porodici, pre svega koji su sa mnom učestvovali na neki način u ostvarivanju svih tih humanitarnih projekata i na kraju pripada pravoslavnim volonterima u zdravstvu, ljudima koji tihim i nesebičnim zalaganjem pokazuju pravu hrišćansku ljubav svakodnevno u jedinici intenzivnog lečenja Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu“, kaže Nikolić.
Doktor Nikolić o značaju priznanja
Nikolić opisuje anesteziologiju kao granu koja zahteva ogromnu odgovornost i kontinuirano učenje, posebno istaknutu tokom pandemije.
„Anesteziologija je kraljica medicine, grana koja zahteva puno učenja i dosta odgovornosti, a nekako sve do vremena kovida nije bila vidljiva i prepoznatljiva u društvu. Kovid nas je izbacio na vrh tog društva kao ljude i lekare koji su spremni da se bore sa tim nevidljivim neprijateljima i da stanemo u prve redove kada je bila pandemija virusa Covid-19. Anesteziolog je čovek koji ne samo uspavljuje pacijenta, već ga i reanimira i kasnije leči u jedinicama intenzivnog lečenja“, objašnjava Nikolić.
Anesteziologija i iskustva tokom pandemije
On podseća na lični rizik tokom pandemije, kada je supruga bila u devetom mesecu trudnoće.
„Suočavate se sa nečim što ne znate šta je, ceo svet se zatekao sa tim. Supruga mi je bila u devetom mesecu trudnoće, čekali smo drugo dete. Veliki je rizik bio da ugrozim i nju i svoju porodicu, a naravno i sebe. Ipak, niko nije odustao, niko se nije povukao. Svi smo odgovorno izašli u prve redove i stali u borbu protiv nevidljivog neprijatelja. Zaista smo bili podrška jedni drugima i zato smo uspeli da istrajemo i, Bogu hvala, prevaziđemo taj kovid“, ističe Nikolić.
Projekat pravoslavnih volontera u zdravstvu
Jedan od ključnih humanitarnih doprinosa doktora Nikolića je projekat pravoslavnih volontera u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu, pokrenut 2021. godine u saradnji sa Eparhijom niškom.
„Po blagoslovu visokopreosvećenog mitropolita Niškog, gospodina Arsenija, godinu i po dana smo istrajali u ovom projektu. To je unitarni projekat koji pomaže i zdravstvenim radnicima i pacijentima. Volonteri dolaze pre ili posle svog posla i pomažu medicinskim radnicima u ne-medicinskom delu posla – sklapaju gaze, dezinfikuju intenzivnu negu, razgovaraju sa pacijentima, hrane ih, odvode na dijagnostiku i u operacionu salu“, objašnjava Nikolić.
On ističe da su volonteri primer prave hrišćanske ljubavi.
„Ponosan sam na svoj grad i na Nišlije koji su se uključili u ovaj humanitarni projekat. Bez ikakve nadoknade pomagati drugima je prava hrišćanska ljubav. To su Hristovi ratnici koji svakodnevno svedoče Hristovu delatnost intenzivne nege“, kaže Nikolić.
Humanitarni rad i porodične vrednosti
Doktor Nikolić naglašava da humanitarni rad obavlja tiho, bez potrebe za javnim isticanjem.
„Sve što radim, radim bez očekivanja nagrada. Sve nagrade ovoga sveta prolaze, ali ako se ne pretoče u konkretno delo korisno za društvenu zajednicu, onda su prazne. I titule su bezvredne ako iza njih ne stoji čovek – normalan, dobar i dostupan svima“, navodi Nikolić.
Za budućnost planira još veću posvećenost poslu i zajednici.
„Nakon ovakvih priznanja moram biti još odgovorniji, humaniji i posvećeniji svom poslu i gradu. Docent sam na Medicinskom fakultetu i anesteziolog u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu i to je ono što najviše volim da radim. Ja sam mlad, ne žurim – karijera je tek preda mnom“, zaključuje Nikolić.
Za kraj ističe da je najveća nagrada porodična sreća – rođenje trećeg deteta.
„Sinoć sam dobio ćerku Kasiju. To je za mene najveća nagrada ove godine“, poručuje Nikolić.
Izvor: Euronews.rs
