AI sadržaj koji može da zavara publiku više ne može da prolazi bez jasnog objašnjenja na tržištu Evropske unije. Od 2. avgusta 2026. primenjuju se pravila transparentnosti iz člana 50 evropskog Akta o veštačkoj inteligenciji, koja obuhvataju označavanje deepfake materijala, određenih tekstova o pitanjima od javnog interesa i komunikacije sa chatbotovima.
Promena je važna i za firme iz Srbije koje rade za klijente iz EU, razvijaju digitalne proizvode ili koriste generativne sisteme u korisničkoj podršci, marketingu i objavljivanju sadržaja. Prvo praktično pitanje više nije samo šta tehnologija može da napravi, već da li korisnik jasno zna da je sadržaj stvorila ili izmenila veštačka inteligencija.
Šta je počelo da se primenjuje
Evropska komisija potvrđuje da se obaveze transparentnosti iz člana 50 primenjuju od 2. avgusta 2026. One su uvedene da bi se smanjio rizik od obmane i manipulacije i da bi publika lakše prepoznala sadržaj koji je napravljen ili izmenjen uz pomoć veštačke inteligencije.
Deepfake fotografije, video i audio-zapisi koji realistično prikazuju događaj ili osobu moraju biti jasno označeni. Oznaka je potrebna i za tekst koji je generisan ili izmenjen uz pomoć veštačke inteligencije kada se objavljuje radi informisanja javnosti o pitanjima od javnog interesa.
Kada korisnik razgovara sa interaktivnim sistemom, kao što je chatbot u korisničkoj podršci, mora dobiti jasno obaveštenje da ne komunicira sa čovekom. Za kompaniju to znači da upozorenje ne bi trebalo da bude sakriveno u uslovima korišćenja, već vidljivo u trenutku kada razgovor počinje.
Ko ima obavezu da uvede oznake
Pravila razlikuju provajdere, koji razvijaju sisteme veštačke inteligencije, i kompanije koje te sisteme uvode u sopstvene proizvode i usluge. Provajderi treba da podrže označavanje i prepoznavanje generisanog sadržaja, dok firme koje koriste sisteme moraju da obezbede odgovarajuću informaciju krajnjem korisniku.
Odgovornost se zato ne završava kupovinom softvera ili aktiviranjem gotovog chatbota. Preduzeće treba da zna gde se sistem pojavljuje pred korisnikom, kakav sadržaj proizvodi i ko proverava da li su oznake ostale vidljive nakon objavljivanja, obrade ili prenosa na drugu platformu.
Šta treba da provere firme iz Srbije
Domaća agencija koja priprema kampanju za tržište EU, softverska firma koja ugrađuje chatbot klijentu ili platforma koja objavljuje generisane fotografije i video treba da utvrdi svoju ulogu u lancu. Važno je proveriti da li sistem već nudi tehničku oznaku sadržaja i da li je korisničko obaveštenje razumljivo na jeziku publike kojoj je usluga namenjena.
Praktična priprema podrazumeva popis mesta na kojima se koristi veštačka inteligencija, pravilo za označavanje fotografija, videa, zvuka i teksta, kao i osobu koja odobrava objavu. Korisno je sačuvati i podatak o tome kojim je alatom sadržaj napravljen ili menjan, posebno kada u njegovom nastanku učestvuje više saradnika.
Posebnu pažnju treba posvetiti korisničkoj podršci. Ako kupac prvo razgovara sa automatizovanim agentom, obaveštenje o tome treba da dobije odmah. Istovremeno, firma treba da odredi kada se razgovor prosleđuje zaposlenom i kako korisnik može da zatraži kontakt sa čovekom.
Kodeks je dobrovoljan, ali pravila nisu
Evropska komisija objavila je Kodeks prakse za transparentnost sadržaja napravljenog uz pomoć veštačke inteligencije. Pristupanje kodeksu je dobrovoljno, ali on daje praktične korake koji pomažu kompanijama da ispune zakonske obaveze. Sama pravila transparentnosti iz člana 50 nisu dobrovoljna.
Za mala preduzeća najbezbedniji početak je jednostavan: jasno obavestiti korisnika kada komunicira sa automatizovanim sistemom, označiti realističan sintetički sadržaj i dokumentovati način na koji je nastao. Time se smanjuje pravni rizik, ali i mogućnost da kupac izgubi poverenje kada naknadno otkrije da je razgovarao sa programom ili gledao veštački napravljen snimak.
Izvori: Evropska komisija; Euronews Srbija
Izvor slike: euronews.rs
